Po istraživanju jednog grčkog univerziteta na osnovu ankete među građanima, „zaključavanje“ tokom epidemije korona virusa teško je pogodilo mentalno zdravlje Grka, preneo je atinski list „Katimerini“.

Istraživanje anonimnim upitnikom na reprezentativnom uzorku koji je činio 1.361 učesnik u celoj Grčkoj, bilo je usmereno na utvrđivanje psihosocijalnih posledica dosadašnja dva opšta „zaključavanja“, a sprovela ga je Laboratorija za interdisciplinarni pristup poboljšanje kvaliteta života u okviru Grčkog sredozemnog univerziteta na Kritu.

Po saopštenju Univerziteta, rezultat istraživanja je „krajnje obeshrabrujuć“ jer, iako su dva zaključavanja bila efikasna u sprečavanju širenja koronavirusa, stroge mere zabrane izlaska iz kuća i stanova, i ograničenje kretanja na matičnu opštinu, imali su „neviđen uticaj na živote Grka“.

„Učesnici su pokazali statistički značajno veće stope posttraumatskog stresnog poremećaja“ piše u izveštaju, odnosno „doživeli su zaključavanje kao stresne događaje koji su ih psihološki traumatizirali“.

Zato, statistički gledano, više od jedne trećine Grka sada „može zvanično dobiti kliničku dijagnozu posttraumatskog stresnog poremećaja“.

Psihološke sposobnosti ispitanika su takođe bile znatno smanjene, odnosno sposobnost ispitanika da se nose sa „zaključavanjem“: kako im je nivo stresa rastao, nivo „mentalne otpornosti“ se smanjivao.

Stručnjaci smatraju da povećana stopa posttraumatskog stresa u slučaaju mera tokom epidemije posledica je dva stanja: jačeg osećanja ugroženosti – usled eksponencijalnog povećanja broja slučajeva oboljevanja i umiranja, i posledica umora ljudi od dugotrajnih restriktivnih mera.

Pošto je drugo „zaključavanje“ bilo relativno brzo posle prvog, moguće je da Grci nisu uspeli da se u međuvremenu opuste, te je stres tokom drugog „zaključavanja“ imao „kumulativni efekat na njihovo mentalno zdravlje, što ih je postepeno lomillo, smanjujući njihove mentalne rezerve“, kažu stručnjaci.

Anketirani građani su rekli da su s takvim psihičkim stanjem pokušali da se izbore povećanom upotrebom lekova i droge, samooptuživanjem i poricanjem situacije, a oni kojima je bio potreban tretman lekara, odustali su od odlaska ili to nisu mogli.

Ova otkrića ukazuju na to da se Grci osećaju mentalno i fizički iscrpljeno, frustrirano i odustali su od pokušaja da se na prilagodljiv način nose sa pandemijom jer mogu smatrati da je ta situacija, opasna po život, ne samo van njihove lične kontrole, već i nepredvidiva i nezauzdana, a to dalje pojačava već značajan stres.

Stručnjaci su na osnovu ankete ukazali da građani, iako prepoznaju štetne efekte prekomerne upotrebe lekova i pribegavanja drogi, koriste to i dalje jer im je to jednostavan, neposredan i brz način za ublažavanje stresa.

Učesnici anekte su takođe prijavili da su imali značajno manju podršku svog društvenog okruženja i da im je ojačao osećaj usamljenosti, što je i očekivana posledica restriktivnih mera tokom „zaključavanja“.

Na simptome posttraumatskog stresa bili su još ranjiviji žene, mladi ljudi, oni koji žive sami i oni koji su direktno ili indirektno bili izloženi koronavirusu jer su se razboleli, ili se razboleo neki član njihove porodice, ili jer rade sa obolelima.

Na osnovu takvog rezultata istraživanja, njegovi autori su naglasili da neposredni ciljevi treba da budu jačanje otpornosti i socijalne podrške stanovništvu Grka bar putem društvenih medija i pružanjem onlajn pomoći psihologa i psihijatara, i učenje strategija koje smanjuju stres i ljudima pomažu da se efikasno nose s posledicama pandemije.

Uz to, prioritet zdravstvene politike treba da bude borba protiv zloupotrebe lekova i droge, i pomoć ranjivima  – ženama, mladima i usamljenim ljudima koja trpi nesrazmerno više nego drugi.

Stručnjaci očekuju da će simptomi psihopatologije verovatno dugoročno imati negativne posledice, povećavajući ranjivost ljudi i samim tim rizik od mentalnih bolesti i budućih poremećaja.