Novi visoki predstavnik stupa na dužnost 1. avgusta

Nemac Kristijan Šmit koji će za dva meseca preuzeti ulogu novog visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu raduje se tom zadatku, rekao je za bosanske medije, dodajući da je najvažnije da „zemlju ispratimo na njenom izazovnom putu ka Evropi“.

Iako je rekao da će do preuzimanja dužnosti visokog predstavnika za BiH biti oprezan u davanju političkih izjava, Šmit je naznačio neke pravce svog delovanja.

„Glavni fokus mog pripremnog rada biće na postizanju bliske koordinacije s drugim međunarodnim i nadnacionalnim vođama i razmena ideja s izabranim predstavnicima, ali i sa građanima, posebno mlađom generacijom. Važno je pratiti zemlju na njenom, sigurno izazovnom putu u Evropu“, rekao je Šmit pošto ga je Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira imenovao za novog visokog predstavnika u BiH.

Šmitovo imenovanje izazvalo je različite rekacije u BiH – jedni smatraju da funkcija visokog predstavnika nije potrebna jer država „mora da počne samostalno da vrši svoje nadležnosti, bez stranog uplitanja“.

Pojedini se, ipak, nadaju da će Šmit, za razliku od prethodnika Valentina Incka, pokrenuti stvari sa mrtve tačke umesto da bude „stalno zabrinut“ zbog političke situacije.

„Zapravo je tužno koliko domaći politički akteri nisu decenijama zemlju pokrenuli naprijed pa su nam oči i očekivanja uperene u novog visokog predstavnika“, kaže za Danas Tanja Topić, politička analitičarka iz Banjaluke.

Kristijan Šmit može da donese promene u BiH 2Valentin Incko Foto: EPA/FEHIM DEMIR

Kako ističe, Šmit će imati snažniju i važniju međunarodnu podršku od Valentina Incka dodajući da „bez saradnje sa domaćim vlastodršcima neće moći previše učiniti“.

„Jer oni svoje neuspehe i blokade“, navodi Topić, „skrivaju upravo iza visokog predstavnika, a tobože su sposobni i spremni da preuzmu odgovornost za funkionisanje drzave“.

Bitno je ipak bilo, zaključuje naša sagovornica, „nešto promijeniti u pristupu međunarodne zajednice prema BiH kako bismo se barem na sekund izvukli iz ove političke učmalosti i tapkanja u mjestu“.

Esad Bajtal, sociolog i filozof iz Sarajeva, nema dileme povodom toga može li novi visoki predstavnik u BiH nešto da menja.

„Može i treba da mijenja“, kaže Bajtal za Danas.

„To mu ja valjda prva i jedina zadaća. Da aktivno radi i dovodi stvari u red. Jer da je sve u redu, ne bilo potrebe za visokim predstavnikom. Od njegovog pasivnog prisustva građani BiH nemaju ništa“, ukazuje naš sagovornik dodajući da se „napredak odvijao samo onda kada su, raniji visoki predstavnici koristili svoje ovlasti i mijenjali one pojedince i politike koji su opstruirali Dejton ili radili protiv njega“, bez obzira, kaže, da li su to činili otvoreno ili sofisticirano.

„Danas na sceni imate i jedne i druge. On dolazi zbog njih, i kao jedini legitimni tumač Dejtona – mirovnog sporazuma – treba da nas oslobodi takvih ma sa koje etno-strane dolazili“.

Bez toga će ova zemlja, kaže Bajtal, „daljim pasivnim odnosom međunarodne zajednice i visokog predstavnika, biti ostavljena na milost i nemilost onih koji je razvaljuju (SNSD, HDZ), i onih koji je lažno brane (SDA)“.

Ističe da „cijenu tog bosansko hercegovačkog politikantskog igrokaza, ni krivi ni dužni, i izbornim inžinjeringom sistematski varani, plaćamo samo mi – građani. Uz sve to, i u namjenski projektovanoj i održavanoj etno-razjedinjenosti, potpuno smo nemoćni“.

Naš sagovornik kaže da sve dok „razdruženi etno-podanici Bosne i Hercegovine, uz pomoć i podršku visokog predstavnika, ne ustanu u svoju odbranu kao združeni građani, neće biti ni promjene ni napretka. A dotle, kao jedini spas ostaje ovo što svih poratnih godina svakodnevno gledamo – masovno i bezglavo bježanje iz ove zemlje. Bježanje koje stranački mediji, verbalno-kozmetički i licemjerno-eufemistički, nazivaju odlaskom“.

Bajtal zaključuje da „to mora prestati“, kao i „združeno i sve prozirnije miješanje Beograda, Zagreba i Moskve u unutrašnja pitanja ove zemlje i klero-etničko sluđivanje njenih građana“.

Šmit je za novu funkciju dobio podršku EU i SAD, ali ne i Rusije koja smatra da se time „krše ustaljene prakse izbora visokog predstavnika“ pa poziva partnere da „ponovo procene posledice tog postupka“.

Nepostojanje konsenzusa među bitnim međunarodnim akterima nametnulo je pitanje da li njegovo imenovanje mora odobriti Savet bezbednosti UN gde Rusija, kao stalna članica, ima pravo veta.

Portal klix.ba podseća da je Savet bezbednosti do sada prihvatao imenovanje svih visokih predstavnika po ustaljenoj praksi jer tačna procedura ne postoji.

Pritom, visoki predstavnik nije funkcija UN već „ad hok pozicija koja je napravljena u okviru Dejtonskog sporazuma“.

Nesuglasica među akterima na međunarodnoj sceni oko procedure imenovanja visokog predstavnika bilo je i ranije, podseća se, ali one nikada nisu bile problem zato što su države uvek uspevale da postignu konsenzus u vezi s kandidatom, odnosno dogovor s Moskvom.

„Iako ovoga puta Rusija nije pristala na imenovanje Šmita zapadne diplomate su se složile da se on izabere i bez saglasnosti Moskve“, kaže sagovornik klix.ba upućen u dogovore.

„Ako je Savet bezbednosti protiv imenovanja, Rusija mora da uveri ostale članice da se o tome slože“, piše portal.

Nosilac ordena „Ante Starčević“

Kristijan Šmit je od samog početka svog poslaničkog mandata (1974) kroz spoljnopolitičke odbore Bundestaga bio aktivno uključen u kreiranje nemačke spoljne politike. Šmitova prva iskustva s regionom Zapadnog Balkana nastala su u vreme ratova devedesetih.

Od 1991. je nekoliko godina kao poslanik Hrišćansko-socijalne unije u Bundestagu bio zadužen za spoljnu i bezbednosnu politiku. Kasnije je kao državni sekretar u Ministarstvu odbrane u Berlinu često bio u dodiru s Balkanom. Po nalogu nemačke kancelarke Angele Merkel u više navrata je boravio u BiH, gde se između ostalog brinuo i o pronalasku brzih rešenja za smeštaj migranata – na primer tokom misije krajem 2019. U nemačkim medijima se opisuje kao „primer uspešnog profesionalnog političara posleratnog perioda“. Od 2014. do 2018. Šmit je bio savezni ministar poljoprivrede. Važi za velikog prijatelja Hrvatske, a prošle godine, prilikom zvanične posete Berlinu, hrvatski premijer Andrej Plenković, svom kolegi po stranačkim bojama, uručio je „Orden za zasluge Ante Starčević“ za Šmitovo zalaganje u procesu primanja Hrvatske u EU.