Vrućina zagreva ulice u Atini na skoro 50 stepeni, a krovove zgrada i na više od 70 – preneo je danas grčki sajt vesti SKAI.

To je tokom leta bespilotne letelice s termalnom kamerom iznad centralnog područja Atine izmerio tim privatnog video-studija „UpStories“ u saradnji s Meteorološkom službom Grčke za njen sajt meteo.gr radi pravljenja mape gradskih područja koja predstavljaju pregrejana „urbana termalna ostrva“.

U petak, 25. juna, dok je temperatura u Atini bila 31 stepen u priobalju, a 37 stepeni u centru, temperatura kolovoza prometne široke Avenije Singru sa deset saobraćajnih traka, koja povezuje centar i obalu, bila je od 44 stepena do 47 stepeni.

Najviša temperatura zabeležena termalnom kamerom bila je 72 stepena – toliko se zagrevaju krovovi starijih zgrada na kojima su postavljene spoljašnje jedinice klima-uređaja.

Najviše temperature izmerene su na uskim, sporednim ulicama s malim prometom i tamo gde nema zelenila.

Na osnovu snimaka je jasna važnost upotrebe svetlih i „hladnih materijala“ pri izgradnji zgrada i ulica jer to doprinosi smanjenju toplote u vazduhu u blizini tla, a samim tim smanjuje pojavu „urbanih termalnih ostrva“, preneo je SKAI.

Pre tačno deset godina, juna 2011, arhitektonski fakulteti u Atini, Parizu i Strazburu predstavili su upravo iz „bio-mikroklimatskih razloga“ zajednički plan za veliku promenu izgleda i funkcije Avenije Singru, izgrađene još 1932. godine, a potom proširivane.

Predvijalo se rušenje dveju saobraćajnih petlji čime bi se na tim mestima dobilo pet hektara zelenila, što je delimično urađeno.

Broj sabraćajnih traka bi se sa po pet u svakom smeru, smanjio na po tri, od kojih bi jedna bila rezervusana za javni prevoz – predlagale su arhitekte, ali se od toga odustalo zbog skokovitog povećanja broja automobila, uprkos izgradnji metroa i modernizaciji ostalog javnog prevoza.

Bilo je projektovano i sađenje drveća i žbunja duž „zelene trake“ usred te avenije, duž svih njenih 6,5 kilometara, i u sporednim ulicama uz nju koje se koriste za prkiranje – ali tog zelenila ni danas nema, predlagano je uz obezbeđivanje prostora za novu tramvajsku liniju, ali je ona početkom ovog veka ipak izgrađena na drugoj trasi.