Najnovije hladnoratovsko pogoršavanje odnosa Sjedinjenih Država i Rusije, uz gomilanje trupa i naoružanja na istoku Evrope, nikako ne odgovara ključnim članicama Evropske unije jer tera Evropu na svrstavanje uz Vašington u situaciji kada nije jasno kuda takav sukob vodi.

Vašington je uveo nove sankcije Rusiji, koja je na njih odmah uzvratila, iako je, naizgled paradoksalno, američki predsednik Džozef Bajden uporedo ponudio ruskom kolegi Vladimiru Putinu direktne razgovore o sređivanju odnosa, što se još nedovoljno razume u važnim evropskim prestonicama.

Jer, Moskva je poručila da su vojnici i naoružanje upućeni na granicu s Ukrajinom zato što je dobila saznanja da je Kijev rešio da „etnički očisti“ Donbas i Lugansk, oblasti u kojima živi ruski narod.

Putin je izjavio da Rusija tamo neće ostaviti sunarodnike na cedilu. U krugovima NATO i EU u Briselu nezvanično kažu da je nezamisliv neki rat Ukrajine s Rusijom, u koji bi bili makar posredno uvučeni Evropljani i atlantski savez, a pri tome je uzeto na znanje da se i u samom izveštaju američkih bezbednosnih agencija o globalnim pretnjama u 2021. godini kaže da „Rusija ne želi neki direktan sukob sa snagama SAD“.

U izveštaju je jasno predočeno da je Rusija „u dobroj poziciji da osnaži svoj upliv na Kavkazu, interveniše u Belorusiji i nastavi napore da destabilizuje Ukrajinu“, dok je Pentagon saopštio da obaveštajni podaci ukazuju da nema nikakvih dokaza da Rusija sprema neke ofanzivne operacije protiv Ukrajine.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je, međutim, na uzbunu zbog nagomilavanja ruskih trupa na granici i, zatraživši direktnu pomoć od NATO i EU, rekao da je zarad budućeg mira i stabilnosti na istoku Evrope kucnuo čas da Unija i atlantski savez odmah prime Ukrajinu u članstvo.

Čelnici Francuske i Nemačke, Emanuel Makron i Angela Merkel, stavili su do znanja Zelenskom, koji je sa takvim zahtevima ovog vikenda doputovao u Pariz, da je ključno da bude zaustavljena pretnja oružanog sukoba na području Donbasa, gde je Rusija uz ukrajinsku granicu nagomilala 80.000 vojnika i naoružanje.

Zelenskom je istovremeno predočeno da nije realan njegov zahtev da Ukrajina odmah uđe u NATO i EU radi suprotstavljanja Rusiji.

U razgovor francuskog predsednika Makrona i Zelenskog u Parizu video vezom se uključila nemačka kancelarka Merkel, a izvori Jelisejske palate su ne baš diplomatskim jezikom naveli da „ukrajinski predsednik nije došao u Pariz da nešto traži“, čime se jasno cilja na to da nema govora o članstvu Ukrajine u NATO i EU, već da je cilj sagledati kako zaustaviti zaoštravanje u Donbasu.

Evropska unija je do sada uputila direktnu pomoć Ukrajini od preko 15 milijardi evra.

Uprkos tome, smatra se da je korupcija i dalje prava rak-rana u ukrajinskoj državi i privredi, da su ustanove vlasti slabe, da nema vizije kako rešiti sukob s odmetnutim oblastima Donbas i Lugansk.

EU nikad nije dala do znanja da Kijev može da računa na članstvo u Uniji, a zvaničnici NATO su rekli da Ukrajina još mnogo treba da učini za jačanje demokratije, ljudskih prava i suzbijanje korupcije da bi mogao da bude razmatran zahtev za članstvo.

Francuski i mediji u EU preneli su da se Zelenski obavezao da će nastojati da smanji zategnutost s Moskvom.

Zelenski je s Makronom i Merkel zatražio od Putina da povuče trupe sa granice s Ukrajinom, a izjavio je i da želi da njih troje s ruskim predsednikom razmotre bezbednosnu situaciju u Ukrajini, kao i „obustavu okupacije ukrajinskih teritorija“.

Moskva je na to uzvratila zahtevom da Pariz i Berlin utiču na Kijev da ne ide u sukob i da se „odmah uspostavi postojana obustava vatre i sukoba“.

Čelnici Ukrajine, Rusije, Francuske i Nemačke do sada su imali više neuspešnih susreta, na kojima su pokušavali da na temelju Sporazuma iz Minska dođu do konačne obustave sukoba i do rešenja za mir na istoku Ukrajine.

Uprkos uzajamnim sankcijama SAD i Rusije, Bajden je saopštio da je „sada trenutak za smanjivanje zategnutosti“, iako je Moskva prvi put naglasila da je „Amerika za Rusiju protivnik“ i da „SAD čine sve da podriju položaj Rusije na svetskoj pozornici“.

Zvaničnici u Vašingtonu, međutim, objasnili su da Bajdenova vlada neće ići dalje od ovih „sračunato umerenih sankcija“ Rusiji, dok su Evropljani, naročito Nemci, s izuzetnom pažnjom primili činjenicu da Vašington sankcije nije proširio na firme i lica odgovorna za izgradnju rusko-nemačkog gasovoda Severni tok 2.

To može da bude znak da Bajdenova administracija na želi sukob s Nemačkom, a time i drugim bitnim članicama Unije, jer su Berlin, Pariz i još neke prestonice članica EU, izuzev baltičkih zemalja, Poljske, Švedske i Rumunije, jasno poručile da bi sankcije Vašingtona protiv lica i firmi izvan američke teritorije, odnosno zakonske nadležnosti, predstavljale najgrublje kršenje međunarodnog prava i pravila Svetske trgovinske organizacije. Uz to, i EU i SAD navode da žele obnovu multilateralizma u svetskim odnosima.

Bajden je ujedno dao na znanje da „Rusija i SAD mogu da krenu u dijalog o strateškoj stabilnosti kako bi bila nastavljena saradnja u kontroli naoružanja i bezbednosti, uključujući nuklearne pretnje Irana i Severne Koreje, kao i u borbi protiv pandemije virusa korona i životno opasne krize klimatskih promena“.

U Vašingtonu je saopšteno da je glavni svetski suparnik Kina, a potom Rusija, Iran i Severna Koreja. Američki časopis Forin polisi, blizak Stejt departmentu, navodi da je „teško zamisliti da američko-ruski odnosi mogu još više da budu pogoršani“, ali i da „nije verovatno da uskoro mogu da budu poboljšani“.

Jer su EU i SAD u središte svoje unutrašnje i spoljne politike postavile interese demokratije, vladavine prava i zadatak da pomognu istočnoevropskim zemljama da dostignu stabilnost, piše Forin polisi.

„Putin, međutim, smatra širenje demokratije za pretnju svom režimu i veruje da ranjivi susedi jačaju rusku bezbednost. To može da bude preokrenuto jedino ako SAD zaobiđu svoj temeljni cilj podrške demokratiji i zvanično priznaju rusku sferu uticaja“, dodaje Forin polisi.

Autor je dopisnik Bete iz Brisela