Jedan od utemeljivača Evropske unije Robert Šuman, koji je odigrao ključnu ulogu u obnovi posleratne Evrope, na putu je da postane svetac Rimokatoličke crkve.

Papa Franja je potpisao dekret kojim se Šumanu, francuskom državniku i pobožnom katoliku, priznaju „herojska dela“ u pokušaju da okonča ciklus ratova na tlu Evrope.

Objavljeni dekret znači da Šuman sada ima titulu „časni“, a da bi se proglasio blaženim Šumanu se mora pripisati jedno čudo, a onda još jedno da bi postao svetac.

Čudo je obično medicinski neobjašnjivo izlečenje.

Rimokatolička crkva uči da samo Bog čini čuda, ali da se sveci za koje se veruje da su s Bogom na nebu zauzimaju u ime ljudi koji im se mole.

Prošle godine, na 70. godišnjicu Šumanove deklaracije, papa je pohvalio nasleđe ovog političara naglasivši da je dovelo do „dugog perioda stabilnosti i mira od kojeg danas imamo koristi“.

Igor Novaković iz Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond) ukazuje da ova ideja nije od juče i da se o proglašenju Šumana za sveca priča već dugi niz godina.

Prva i osnovna stavka za proglašenje za sveca, ističe Novaković, jeste njegov lični život, odnosno kako ga je vodio.

„Šuman je bio veoma religiozan čovek, koji se bavio filozofijom i izučavanjem i aktivnim pisanjem o delima crkvenih otaca. Dakle, on se i u svom naučnom radu bavio crkvom i bio pre svega jedna ličnost koja je bilo vrlo značajna u životu Katoličke crkve, iako nije bio svešteno lice. Šuman je svakako imao političke zasluge za promociju mira“, navodi naš sagovornik dodajući da je Šuman sahranjen u crkvi.

„Dakle, kada se to sve sagleda“, navodi Novaković, „postoji logika“.

Zaključuje da Šumana ne možemo sagledavati isključivo iz svetla evropskog političara koji ima zasluge za stvaranje osnove za današnju EU i svakako za promovisanje mira u Evropi te konstruisanje Evropske zajednice za ugalj i čelik kao mirovnog projekta koji se zasnivao na integraciji, već kao „čoveka koji je privatno vodio izuzetno pobožan život“.

Duško Lopandić, stručnjak za evropske studije, za Danas takođe navodi da je Šuman bio vernik, da je pripadao demohrišćanskoj grupaciji.

Interesantno je, kaže, obrazloženje pape da je Šuman predložen baš zbog uloge u pomirenju sa Nemačkom i stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik.

„Njegovo ime je daleko poznato“, ukazuje Lopandić i dodajući da „iz laičkog ugla ne bi ulazio u vrednosne sudove“ da li treba ili ne treba da se proglasi svecem jer, kaže, „mi smo posmatrači i nije u pitanju priznanje poput Nobelove nagrade“.

Šuman je, podseća Bi-Bi-Si, bio ključan u stvaranju današnjih evropskih institucija.

U posleratnom periodu Šuman je bio francuski premijer i ministar spoljnih poslova.

U nastojanju da prekine ciklus ratova u Evropi, 1950. predložio je da se resursi od uglja i čelika evropskih zemalja udruže.

Plan je postao poznat kao Šumanova deklaracija, a dan kada je objavljena, 9. maj, proslavlja se kao Dan Evrope.

Šest osnivača – Francuska, Zapadna Nemačka, Italija, Belgija, Luksemburg i Holandija – potpisalo je Pariski sporazum o stvaranju Evropske zajednice za ugalj i čelik koja je 1957. prerasla u Evropsku ekonomsku zajednicu, a 1993. u Evropsku uniju.

Šuman je odigrao ključnu ulogu u osnivanju NATO 1949. i bio je prvi predsednik preteče Evropskog parlamenta, 1958.

Ulogu Roberta Šumana u pokušaju da se prekine ciklus ratova u Evropi pohvalilo je nekoliko papa u prošlosti, dok je dekret pape Franje najranija faza dugog procesa koja može dovesti do kanonizacije jednog od utemeljitelja „moderne Evrope“, ukazuje Rojters.

Francuski katolički institut Sveti Benoa već nekoliko decenija traži svetost za Šumana.

Kada je otišao sa funkcije zbog lošeg zdravstvenog stanja dobio je titulu Oca Evrope.

Tu titulu Šuman deli s Italijanom Alčideom de Gasperijem, Francuzom Žanom Moneom i Nemcem Konradom Adenauerom zbog promovisanja demokratskih, nadnacionalnih načela kako bi se osujetila mogućnost ponovnog rata na kontinentu.

Arhitektu evropskog jedinstva čiji je plan bio da posle Drugog svetskog rata unapredi mir na kontinentu, Roberta Šumana, Vatikan opisuje kao „čoveka katoličke vere“, prenosi AP.

„Iza delovanja zvaničnika krila se unutrašnjost čoveka koji je živeo sakramente, koji je kad god je mogao odlazio u opatiju, koji je razmišljao o ‘svetoj reči’ pre nego što bi našao oblik svojih političkih reči“, saopšteno je iz Vatikana.

Nemogućnost rata

Šuman je rođen u Luksemburgu 1886. od majke Luksemburžanke i oca Francuza, na području koje je anektirala Nemačka, te je po rođenju bio nemački državljanin. Nakon Prvog svetskog rata, kada je to područje vraćeno Francuskoj, Šuman je postao francuski državljanin. Posle nemačke okupacije Francuske, Gestapo je 1940. uhapsio Šumana, tada advokata i člana francuske Nacionalne skupštine, ali je on uspeo da pobegne 1942. kada se priključio francuskom Pokretu otpora. U svom govoru 9. maja 1950. Šuman je predstavio plan saradnje između evropskih zemalja navodeći da bi takva saradnja, posebno vezana za Francusku i Nemačku, učinila novi rat na kontinentu nezamislivim i nemogućim. Umro je 1963. u 77. godini.