Godinu dana uoči izbora za predsednika Francuske, s padom podrške Emanuelu Makronu (Emmanuel Macron) ankete ukazuju da bi se u drugom krugu ponovo mogao suočiti s liderkom krajnje desnice Marin Le Pen (Marine) koja bi ovog puta mogla da pobedi, mada se s većinom konzervativnim biračkim telom može očekivati žestoka borba na desnici, prenosi danas Radio slobodna Evropa (RSE) ocenu svetskih medija.

Francuska će u ovo vreme sledeće godine biti između dva kruga predsedničkih izbora, ali već sada trka za Jelisejsku palatu izgleda kao bitka između izbledelog Makrona i liderke krajnje desnice Marin Le Pen, piše Obzerver (The Observer).

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da će u prvom krugu glasanja ponovo biti živopisna lepeza kandidata iz celog političkog spektra, dok će drugi krug biti svojevrsna repriza izbora održanih 2017. – s Makronom i Le Pen. Ipak, pojedini analitičari smatraju da za razliku od prethodnih izbora, Le Pen sada ima veće šanse.

Usred zdravstvene krize koju je Makron opisao kao „rat“, predsednikovi savetnici smatraju da bi za njega bila katastrofa da uopšte pomene izbore sledeće godine, a kamoli da saopšti da će se kandidovati za drugi mandat.

Le Pen je bila manje sputavana da bi najavila svoju treću kandidaturu za predsednika, ističe sestrinski nedeljnik Gardijan (The Guardian), ukazujući da je već sredinom aprila najavila da je njena stranka Nacionalno okupljanje osnovala izborni štab u pariskom 16. okrugu, kao i da ima značajnu podršku na jugu Francuske.

Upitan da li Le Pen može da pobedi, Silven Krepon (Silvain Crepon), politikolog specijalizovan za krajnju desnicu na Univerzitetu u Turu, kaže da je pobeda „moguća, ali ne i verovatna“.

„Pre šest godina mogli bismo da budemo gotovo sigurni da Marin Le Pen neće pobediti na izborima. To se promenilo. Ona ima veće šanse nego prošli put“, rekao je on.

Makronova popularnost, ističe Obzerver, trenutno je na oko 37 odsto – niska je ali i dalje znatno veća nego kod njegova dva prethodnika u isto vreme mandata – 29 odsto za Nikole Sarkozija (Nicolas Sarcozy) i 17 odsto za Fransoa Olanda (Francois Hollande) – mada se ispostavilo da su obojica bili predsednici s jednim mandatom.

Anketa Instituta za istraživanje IFOP pokazala je da Le Pen povećava svoje šanse da pobijedi u prvom krugu predsedničkih izbora, dok bi u drugom krugu izgubila od Makrona, ukazuje Blumberg (Bloomberg).

Anketa urađena početkom aprila pokazala je da bi Makron u prvom krugu dobio 23-28 odsto glasova u odnosu na 25-27 odsto za Le Pen, što znači da bi bio na prvom mestu u samo jednom, a Le Pen u šest od mogućih 10 scenarija.

Prethodno istraživanje u oktobru prošle godine pokazivalo je da bi Makron pobedio u većini slučajeva, ukazuje Blumberg.

Ako bi se prvi krug predsedničkih izbora održao sada, pobedila bi Le Pen – koja se nada da će ovaj put imati treću sreću, pošto se kandidovala na prošlim kao i na izborima 2012, ukazuje Juronjuz (Euronews).

Stručnjaci smatraju da će Le Penova verovatno usredsrediti svoju kampanju na kulturna pitanja kao što su sekularizam, separatizam i migracije i izostaviti ekonomiju, za koju mnogi smatraju da je jedna od njenih najslabijih tačaka.

Gzavije Bertran (Xavier Bertrand) je jedini drugi kredibilni desničarski kandidat koji je objavio svoju kandidaturu, naglašava Juronjuz. Nekada je pripadao glavnoj desničarskoj stranci Republikanci, ali ju je napustio poslije izbora 2017, kritikujući rukovodstvo što nije eksplicitno podržalo Makrona u drugom krugu protiv Le Pen.

Iako bi, prema procenama, u prvom krugu bio na trećem mestu, on bi u drugom krugu mogao pobediti Le Pen.

Populistički levičarski političar, Žan-Lik Melanšon (Jean-Luc Melenchon) iz stranke LFI takođe je objavio svoju kandidaturu za sljedeću godinu.

Na poslednjim predsedničkim izborima našao se na četvrtom mestu sa 19,5 odsto glasova. U poslednje četiri godine, LFI stranka poslala je poslanike u nacionalni i evropski parlament, ali je imala prilično slab učinak na prošlogodišnjim lokalnim izborima, navodi Juronjuz.

Kada se u istraživanjima javnog mnjenja pokaže da su dve trećine francuskih birača konzervativni, kao što je to trenutno slučaj, lideri s desnog centra trebalo bi s uživanjem da razmišljaju o narednim predsedničkim izborima.

Umesto toga, ukazuje Fajnenšel tajms (The Financial Times), oni koji su povezani sa strankom Republikanci) suočavaju se s mogućnošću bratoubilačkih borbi ambicioznih političara gde se svaki bori da bude kandidat za predsednika 2022.

Osim Bertrana, koji je već najavio kandidaturu, među političarima desnog centra koji razmišljaju o predsedničkoj kandidaturi usred pandemije COVID-19 su i Valeri Pekres (Valerie Pecresse), liderka regiona Il de Frans, šireg područja Pariza i Mišel Barnije (Michel Barnier), bivši pregovarač Evropske unije za Bregzit i bivši francuski ministar.

Republikanci su, ukazuje londonski list, poslednja inkarnacija nekada moćne francuske republikanske desnice — kada su na vlasti bili predsednici Žak Širak (Jacques Chirac) i Sarkozi.

Dominik Reni (Dominique Reynie) iz tink-tenka Fondapol smatra da kandidat kao što je Bertran ima šanse da se kvalifikuje za drugi krug i pobedi Le Pen, pod uslovom da se pokret desnog centra ujedini.

Bertan je svoju zastavu čvrsto postavio na populističku teritoriju u pokušaju da zaslepi i Makrona i Le Pen, obećavajući „reindustrijalizaciju“ Francuske, kraj „pariskog centralizma“, kvote na imigraciju, obnovu reda i zakona i slamanje islamista.

S druge strane, Barnije stavlja veći naglasak na spasavanje zemlje od ekonomske krize izazvane korona virusom.

U izjavi za Fajnenšel tajms, on je žalio zbog „raspršivanja ambicija“ na desnom centru, ali je istakao da pokret gaji manje ideoloških razlika od levice. Izbor Le Pen i njene ekstremno desničarske stranke, upozorio je on, po prvi put je realna mogućnost.