Sjedinjene Države su u svom godišnjem izveštaju o ljudskim pravima optužile Kinu da sprovodi „genocid i zločine protiv čovečnosti“ nad Ujgurima. Takođe su kritikovale stanje ljudskih prava u Saudijskoj Arabiji, Mjanmaru i Venecueli.

Kina je u izveštaju Stejt departmenta nazvana „autoritarnom državom“, koja je navodno pritvorila više od milion Ujgura i drugih muslimana u zapadnoj provinciji Sinđang i u kojoj se čine „silovanja, prinudna sterilizacija i abortusi, kao i mučenje i prinudni rad“.

Mada je državni sekretar Entoni Blinken i ranije represiju nad Ujgurima nazivao genocidom, ovim izveštajem se administracija Džozefa Bajdena prvi put zvanično oglasila, primećuje Fajnenšel tajms (FT), uz podsećanje da su SAD, Evropska unija, Ujedinjeno Kraljevstvo i Kanada prošle nedelje uvele, zbog situacije u Sinđangu, sankcije kineskim zvaničnicima.

Stanje ljudskih prava u Kini, navodi FT, sada se prati više nego inače jer se Peking priprema da organizuje Zimske olimpijske igre 2022. godine. „Mi ne pokušavamo da zauzdamo Kinu, niti da je držimo dole. Mi se samo zalažemo za osnovne principe, osnovna prava i za međunarodni poredak zasnovan na pravu“, rekao je Blinken govoreći u utorak o izveštaju.

Kina uporno odbacuje optužbe zapadnih zemalja, a nedavno je pozvala svoje građane da bojkotuju strane kompanije, kao što je H&M, koje su se oglasile u vezi sa navodnim prisilnim radom u Sinđangu.

Američki predsednik Džozef Bajden zauzeo je, navodi britanski list, mnogo oštriji stav prema Kini nego što su to mnogi stručnjaci očekivali. U izveštaju Stejt departmenta Kina je kritikovana i zbog svoje politike u Hongkongu. Tvrdi se da su neke bezbednosne službe u nekadašnjoj britanskoj koloniji uspostavljene mimo zakona.

Blinken je rekao da će SAD upotrebiti „širok opseg drugih sredstava kako bi zaustavile zloupotrebe“ širom sveta. U to bi spadalo i uvođenje kaznenih mera na osnovu američkog Zakona o ljudskim pravima i demokratiji u Hongkongu. Američki državni sekretar je odbacio primedbe prema kojima bi Vašington trebalo da se uzdržava od kritikovanja drugih zemalja zbog problema kod kuće u koje spada i „sistemski rasizam“.

„Ne pravimo se da ti problemi na postoje niti pokušavamo da ih gurnemo pod tepih“, rekao je Blinken dodajući da se vlast time bavi „na dnevnoj svetlosti uz potpunu transparentnost.

U izveštaju nema reči o puču izvedenom u Mjanmaru 1. februara, ali se pominje „ekstremna represija i diskriminacija“ muslimanske manjine Rohinđa u provinciji Rakin.

Kada je reč o Saudijskoj Arabiji, Stejt department u izveštaju pominje navode da Rijad stoji iza „nezakonitih ubistava“, kao i pokušaje likvidacije bivšeg visokog zvaničnika državne bezbednosti Saada el Džabrija koji živi u Kanadi.

U izveštaju se navodi da saudijska vlada „nije maksimalno kaznila ljude zbog kršenja ljudskih prava“, što stvara „atmosferu nekažnjivosti“.

Osuđenima za ubistvo novinara Džamala Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu 2018, podseća FT, smrtne kazne zamenjene su zatvorskim od 20 godina. Saudijska štampa je Ameriku, zbog izveštaja, nazvala licemernim.

Venecuela je takođe pomenuta u američkom dokumentu. Vašington od januara 2019. ne priznaje Nikolasa Madura za predsednika te države, a u izveštaju se apostrofiraju „bespravna ubistva“ i mučenja. Madura optužuju za gušenje medija i da je navodno slobodu govora „u suštini“ proglasio krivičnim delom.