Ministar spoljnih i evropskih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman izjavio je da Hrvatska nije upoznata sa „non-pejperom“, koji je navodno u Brisel poslao slovenački premijer Janez Janša, a u kome se pominje mogućnost raspada BiH i prekrajanja granica zemalja bivše Jugoslavije, naglasivši da to ne dolazi u obzir.

„Mi nismo upoznati s tim navodnim ‘non-pejperom’ i ne bismo hteli o tome špekulisati. Uz to, bilo kakvo moguće prekrajanje granica na ovim prostorima za nas ne dolazi u obzir, odnosno nedvosmisleno je suprotno stavovima koje zastupamo“, kazao je Radman u intervjuu za portal Radiosarajevo (radiosarajevo.ba).

On je istakao da Hrvatska uvažava BiH, onako kako je definisana Dejtonskim sporazumom, kao suverenu državu, s dva entiteta i tri konstitutivna ravnopravna naroda.

„Jedini relevantni ‘non-pejper’ na političkoj sceni je onaj nastao na hrvatsku inicijativu, u saradnji s još pet država članica, koji smo transparentno predstavili i koji je dobro primljen kod kolega ministara EU – pa tako i od slovenačkog kolege, što posredno ukazuje i kakav je stav Slovenije“, ocenio je hrvatski šef diplomatije.

Govoreći o hrvatskom „non-pejperu“ o BiH, Radman je kazao da ga je predstavio predstavnicima vlasti u BiH i legitimnim političkim predstavnicima tri konstitutivnih naroda u Zajedničkom kolegiju dva doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine.

Prema njegovim rečima, u tom dokumentu vidljiv je „dobronamerni stav“ prema BiH.

„U tom dokumentu smo pokazali poštovanje i uvažavanje koje Hrvatska ima prema BiH, njime otvaramo prostor za dublju raspravu o izuzetno bitnim temama na Savetu za spoljne poslove Evropske unije u maju“, naglasio je Radman.

Dodao je da je cilj da se poveća pažnja Evropske unije prema BiH i njenom putu ka dobijanju statusa zemlje kandidatkinje za članstvo u EU.

„U tim našim nastojanjima smo, izmedju ostalog, istakli potrebu reforme Izbornog zakona, kako bi se uklonile sve postojeće nejednakosti i time relaksirala politička klima i mogućnost svrsishodne političke saradnje unutar BiH“, naveo je Radman.

On je dalje istakao da Bosna i Hercegovina i Hrvatska jesu i moraju biti prijatelji, zbog čega moraju kroz dijalog rešavati otvorena pitanja.

Radman je istako da dve zemlje ta otvorena pitanja moraju rešavati „jedna s drugom, a ne jedna o drugoj“.

„Dve države su upućene jedna na drugu. Bosni i Hercegovini, ionako nikada nije nedostajalo neprijatelja, treba joj prijatelja. Mada su i tokom ovog razgovora neka pitanja ostala bez odgovora, poruka da ‘BiH i Hrvatska jesu i moraju biti prijatelji’, uliva nadu i optimizam kakav nam treba u ovim teškim trenutcima“, kazao je hrvatski šef diplomatije.

On je ocenio da komunikacija dve država treba da bude intenzivna i otvorena, te lišena zapaljivih izjava i političkog populizma, dodavši da se tako „ne grade mostovi, već podstiče nivo medjsobnog nepoverenja“.

Radman je navo da postoje otvorena pitanja izmedju dve zemlje, ali da se ona ne mogu rešavati „plasiranjem izjava putem medija, već bi to najbolje bilo sprovoditi kroz zajedničke radne grupe i medjuresorne formate čiji su članovi relevantni stručnjaci“.

„To je, smatram, posebno važno kako se ta otvorena pitanja ne bi zloupotrebljavala u dnevnopolitičke svrhe i time doprinosilo daljnjoj eskalaciji medjusobnih nesporazuma“, naglasio je on.

Upitan da li Hrvatska nastoji da BiH nametne svoje stavove, on je odgovorio da u odredjenim krugovima u BiH postoje oni koji ne žele bliske i prijateljske odnose Hrvatske i BiH, zbog čega, kako je ocenio, kroz razne konstrukcije pokušavaju hrvatsku pomoć na bosanskohercegovačkom putu u evroatlanske integracije predstaviti kao problematičnu ili neiskrenu.

„BiH u Hrvatskoj ima iskrenog partnera, koji joj želi da bude stabilna i funkcionalna država sa tri konstitutivna naroda, u kojoj svaki od ta tri naroda može izabrati svoje legitimne predstavnike na svim nivoima vlasti i koja suvereno ide prema evroatlanskim integracijama“, naveo je hrvatski šef diplomatije.

Radman smatra da će buduće vreme doneti prilike da se u BiH konstruktivno pristupi sprovodjenju ključnih reformi, koje bi omogućile ostvarivanje statusa kandidata za članstvo u EU.

Prema njegovim rečima, pitanje reforme Izbornog zakona pre izbora 2022. godine je od izuzetne važnosti za uspostavljanje funkcionalne i stabilne BiH, odnosno puta prema članstvu u Evropskoj uniji.