Nije dobro dugo zagrevati motore savremenih automobila zimi?

Share on facebook
Share on twitter
826023_zima-hladnoca-sneg-beograd

Većina smatra da je najbolje ostaviti motor da radi u praznom hodu dok se ne dostigne radna temperatura, ali takva praksa u realnosti može da donese više štete nego koristi, pišu Vrele Gume.

Svi se sećamo naših očeva koji su bili prosto opsednuti zagrevanjem motora „po propisu“ pre svakog putovanja. Verovatno ste kao deca sedeli u kabini pitajući se „zašto više ne krećemo?“. Budući da su nekada za ubrizgavanje goriva korišćeni karburatori, zagrevanje u mestu je bio mudar potez, iz prostog razloga što ova komponenta nema senzore, već se oslanja na mehanički sistem da bi podesila mešavinu vazduha i goriva i zagrejala motor.

Oni koji su posedovali „jugića“ ili „stojadina“, među nama, malo starijim vozačima, dobro znaju da je kretanje „smesta“ nakon startovanja motora, bez pružanja vremena karburatoru da odradi svoje, bilo prava egzibicija, što je često rezultiralo gašenjem motora, pa čak i oštećenjem svećica. Moderni pogonski agregati koriste elektronske sisteme ubrizgavanja goriva sa senzorima, koji im pomažu da kompenzuju „minus“ u temperaturi, tako što isporučuju više benzina u okviru mešavine, sve dok se ne dostigne optimalna temperatura. To znači da će ovaj sistem prilagoditi isporuku goriva na način da ne ošteti neku od komponenti prilikom pokretanja vozila.

Ostavljanje savremenog automobila da radi u „leru“ duži vremenski period nije dobra ideja, jer će sistem ubrizgavanja goriva nastaviti da pumpa dodatni benzin u komoru za sagorevanje. Deo goriva može da se dođe u kontakt sa zidovima cilindara, jer ne sagoreva tako brzo pri niskim temperaturama.

Benzin je, kao što znamo, veoma dobar razređivač, a prolongiran rad u mestu može da prouzrokuje spiranje ulja sa zidova cilindara, što značajno povećava trenje i doprinosi pojačanom i preuranjenom habanju ključnih komponenti kao što su prstenovi klipa i košuljice cilindra. Do izvesne mere, ovo se takođe odnosi i na automobile pogonjene dizel motorima. Doduše, nafta nije tako dobar razređivač kao benzin, ali ubrizgavanje prevelike količine goriva u motor će na kraju krajeva dovesti do istog krajnjeg efekta spiranja ulja.

Pored štete na agregatu, produženi rad u „leru“ takođe rezultira povećanom potrošnjom goriva. Kao što smo spomenuli, da bi se kompenzovao „minus“ u radnoj temperaturi, više goriva se dodaje mešavini, što doprinosi većoj potrošnji. Ono što je još gore je što rad u mestu uzrokuje najintenzivnije emitovanje štetnih gasova i čađi. Tokom zime, gušći hladan vazduh drži smog bliže tlu, gde se on ne rasipa tako brzo kao što bi to bio slučaj leti. Samim tim, ako ne marite za zdravlje motora, razmislite o sopstvenom, odnosno onome što udišete.

Najbrži i najbezbedniji način da se zagreje motor tokom hladnog vremena je da se pusti da radi u praznom hodu do pet minuta, tako da pritisak ulja može da se dovede do željenog nivoa, a zatim pokrenite vozilo. Ukoliko ste nežni na papučici gasa do dostizanja radne temperature, nećete nauditi niti motoru niti životnoj sredini. Ni u kom slučaju nemojte zaboraviti na ostale pokretne komponente u okviru pogonskog sklopa, koje su praktično „zaleđene“, i kojima je takođe potrebno zagrevanje, poput menjača, diferencijala itd., a to može jedino da se uradi tokom vožnje. Dakle, nikako ne „glumiti Fanđa“ dokle god se svaka komponenta na automobilu ne zagreje koliko je potrebno.

NAJČITANIJE