Na tržištu Evrope prošle godine svaki deseti prodati novi automobil bio je ili plug in hibrid ili potpuno električni, a u poslednja tri meseca prošle godine učešće električnih automobila dostiglo je 16,5 odsto prodaje.

Simultani podsticaji za kupovinu električnih vozila i ograničenja u emisijama gasova doveli su do rasta interesovanja za tehnologije koje se smatraju budućnošću automobilsek industrije.

Dugoročne procene ukazuju da će do 2030. godine udeo električnih u prodaji automobila dostići 30 odsto. Broj registrovanih električnih automobila u EU je u 2020. povećan za 262 odsto, na pola miliona vozila.

U Srbiji je kada se radi o alternativnim pogonima mnogo veće interesovanje za hibride kojih je prošle godine prodato 999, dok je istovremeno svega 34 električna vozila našlo kupca.

Ipak, interesovanje za elektrifikovana vozila raste i to je posledica i subvencija koje su uvedene prošle godine.

Država sunbvencioniše kupovinu novog elektro motorcikla sa 500 evra, hibridna putnička i laka teretna vozila (koja imaju bar jedan električni motor u hibridnom sistemu) sa 2.500 evra, dok se plug-in hibridni automobili i električna vozila koja pored elektromotora imaju i benzinski motor koji služi kao generator struje subvencionišu sa 3.500 evra.

Najveća subvencija je za nabavku čisto električnog automobila i iznosi 5.000 evra.

Da interesovanje raste potvrđuju i iz Delta motors koji je uvoznik nekih od najpopularniji električnih automobila, pre svega BMW-a.

„Kada je u pitanju prodaja elektrifikovanih vozila – dakle i potpuno elektricnih vozila i hibrida, Delta Motors je tokom prethodne 2020. prodao značajno više elektrifikovanih vozila nego 2019. (najviše zahvaljujući modelu BMW X5 45e). Interesovanja ima, pre svega za hibridna vozila koja predstavljaju međukorak prelaska sa sus motora na elektro motor“, kažu u ovoj kompaniji.

Slavko Vujović, osnivač kompanije IEEG koja radi na rešenjima za punjenje električnih automobila ističe da je problem sa prodajom električnih automobila kod nas to što se infrastruktura jako sporo razvija.

„Sada imamo između 100 i 150 punjača, a ono što je planirano 2019. godine još nije završeno. Doduše i pandemija Kovid nam je otežala posao. U ovoj oblasti zavisni smo od sistema, a on polako donosi  zakon po zakon iz oblasti energetike, pre svega koji se odnose na prenos energije. Mi radimo na unapređenju integralnog sistema punjača gde pokušavamo da u svakom gradu postavimo punjače i to koji bi dobijali energiju iz obnovljivih izvora, pre svega solarne energije“, napominje Vujović.

On ističe da subvencije koriste svakom ko želi da kupi električni automobil, ali da još nije iskorišteno ni 50 odsto prošlogodišnje kvote opredeljene za ove subvencije.

„Mislim da bi proizvođači trebalo da se više potrude oko ponude električnih automobila kod nas“, napominje Vujović.

Ipak, podsticaj, pored subvencija, za kupovinu električnih vozila je očigledan. Električni auto troši (zavisno od modela) oko jedan evro struje na 100 pređenih kilometara (prema trenutnim cenama struje kod nas). Sa sadašnjim cenama goriva odnos je jedan prema 10 u korist elektrike.

S druge strane, električni, ali i hibridni automobili su i dlaje prilično skupi. Cene zavise od veličine automobila, opreme i brenda, ali su znatno skuplji od sličnih vozila sa motorom na unutrašnje saogrevanje.

Recimo Tojota Jaris hibrid košta od 21.000 do 28.000 evra, a Korola od 24.000 do 33.00 evra.

Već Prius plug in je znatno skuplji od 39.600 do 42.900 evra.

Potpuno električni Hjundai Ioniq košta od 36.000 do 42.000 evra, dok je hibrid oko 26.000 evra.

BMW i3 košta 41.300 evra, dok najveći BMW-ov električni automobil kod nas X5 45e košta 82.000 evra. U ovom trenutku neki od uvoznika daju i sajamske popuste pa se može uštedeti još neki evro na ono što već daje država za subvencije.