Praznoverje je trajno, a neka praznoverja traju vekovima iako su početni razlozi za njih već počeli da se zaboravljaju.

Isto važi i za jednu specifičnu kombinaciju dana i datuma – petak 13. koji pada i na ovaj dan. Zašto se petak 13. smatra tako nesrećnim danom i kako je sve počelo?

Naravno, danas poprima dodatnu, stvarnu, neugodnu dimenziju zbog širenja koronavirusa po celom svetu, što se moglo videti u sinoćnoj „jurnjavi“ po prodavnicama i brzo pražnjenje polica.

Čitava Evropa se u ovom trenutku plaši „italijanskog scenarija“ gde je cela zemlja već u karantinu i gde je kretanje sve ograničenije.

Što se tiče „petka 13.“ kroz istoriju, očekivano su se pojavila različita udruženja koja su „obnovila“ strah od ovog dana.

Veruje se da je sve počelo biblijskom pričom o Tajnoj večeri. Naime, bilo je prisutno 13 ljudi – Isus Hrist i njegovih 12 učenika. Broj 13 je stoga povezan sa jednim od prisutnih, izdajnikom, naravno da je Juda Iskariotski bio taj koji je predao Isusa farisejima za 30 srebrnjaka.

Štaviše, veruje se da je Isus razapet u petak. Dan i broj su tako „spojeni“.

Ali to nije jedina referenca na osnovu koje je „petak 13.“ zapamćen kao „veoma loš dan“.

Naime, možda je još važniji bio onaj iz 1307. godine, 13. oktobra (bio je to petak, naravno), kada je francuski kralj Filip IV dao pohapsiti stotine vitezova templara – po nalogu pape (Klement V).

Zvanično nazvani „Red siromašnih vitezova Hristovih i Solomonov hram“, poznati kao „templari“ bili su katolički viteški red osnovani 1119. godine, a 20 godina kasnije, 1139. godine, papa Inosentije II ih je dalje prepoznao bulom ( Omne datum optimum pape).

U koje svrhe je osnovan ovaj viteški red, ko ga je osnovao i u kom vremenskom kontekstu?

Red je osnovao plemić Hugo de Pajens, a sedište mu je bilo u Jerusalimu, pored mesta gde je nekada stajao jevrejski hram Templum Salomonis, po kome je red dobio ime.

Naime, osnovani su godinu dana nakon Prvog krstaškog rata s namerom da pomognu novom jerusalimskom kraljevstvu da se odupre napadima muslimana iz okoline i pruže sigurnost velikom broju hodočasnika koji su krenuli put Jerusalima nakon njegovog osvajanja.

Papa (Inocsentije II) ih je priznao, a Papa (Klement V) eliminisao ih je 200 godina kasnije.

Zašto? Zato što su postali moćni i veoma uticajni …

Tokom tih dvesta godina, njihov broj se povećao, a njihovi članovi postali veoma bogati.

Naime, templari su postali veoma uticajni u oblasti jednog ključnog domena – finansija.

Kao što znamo, razne grupe koje su postale uticajni finansiski kroz istoriju su „plaćali glavom“ od drugih koji su želeli da steknu njihovo bogatstvo i njihovu moć …

Naravno, i oni su bili pravi vitezovi, ali samo je deo njih – sa svojim prepoznatljivim belim haljinama sa crvenim krstom – bili među najboljim borcima tokom krstaških ratova.

Počeli su kao vojni red, ali je uskoro samo oko 10% njihovog članstva palo na iskusne borce, ostalih 90% se bavilo drugim stvarima – razvili su inovativne finansijske tehnike koje će postati temelj ranog bankarstva.

Templari su imali oko 1.000 komandnih centara i utvrđenja širom Evrope i Svete zemlje, a s obzirom da su se uglavnom bavili finansijama i ekonomijom, može se reći da su vitezovi templari prva multinacionalna korporacija!

Očekivano, mnogi su bili zavidni, posebno oni koji nisu dobro prošli finansijski … a jedan od njih je bio uticajni francuski kralj Filip IV.

Naime, Filip IV. bio je duboko u dugovima koje više nije mogao da otplaćuje.

Kome je bio dužan? Templarima, naravno!

I tako je odlučio da „podmiri dugove“ na način koji bi eliminisao one kojima duguje, i to je učinio u dosluhu sa papom Klementom V koji se takođe brinuo da su templari postali previše moćni (i previše bogati).

Naravno, najpoznatiji viteški red nije mogao biti „tek tako“ eliminisan i uhapšen, valjalo je pronaći valjani razlog – ili smisliti ga.

Naravno, govorimo o početku 14. veka – pronalaženje „adekvatnog razloga“ u to vreme nije bilo previše teško.

Počele su se objavljivati priče o tome kako su templari postali „izopačena i grešna rulja“ koja se prepuštala svemu i svačemu … od homoseksualnosti do nekih antihrišćanskih inicijacijskih obreda koji su uključivali „pljuvanje po krstu“ itd.

Iako o Templarima danas kruže razne priče (postoji teorija da su njihovu praksu kasnije preuzeli masoni u 18. veku), mnogi istoričari se slažu da je njihov „najveći greh“ bio to što su bogati i što njihovo bogatstvo tražili su ugrabili drugi.

Na primer, kada je počeo progon, u petak, 13. oktobra 1307. godine, imanja templara su odmah „predata“ vitezovima bolničarima (ili Ivanovcima, a danas se nazivaju Malteški red).

Stotine templara je uhapšeno pod lažnim optužbama.

Mnogi su bili mučeni i morali su da daju lažna priznanja tokom mučenja.

Kasnije, kao jeretici koji su se klanjali „lažnim idolima“, spaljeni su na lomači.

Vođa templara, veliki majstor reda, Žak de Molej, spaljen je na lomači ispred katedrale Notr Dam u Parizu.

On je navodno uzvikivao sa lomače pre svoje smrti:

„Bog zna ko je pravi grešnik. Uskoro će zadesiti velika nesreća one koji su nas osudili na smrt!“

To je bilo njegovo prokletstvo, prokletstvo petka 13. (iako, očigledno, nije spaljen u petak 13. već nekoliko dana kasnije …).

Vođa templara, veliki majstor reda, Žak de Molej, spaljen je na lomači ispred katedrale Notr Dam u Parizu

Sve u svemu, oko petka 13. stvoren je strah koji je opstao do danas.

Postoji čak i stručni naziv za ljude koji se iracionalno plaše petka 13. – „Paraskevidekatriafobija“!

Zanimljivo je da nije u svim zemljama „petak 13.“, „taj strašni dan“ (iako je u većini tako) – na primer, u zemljama španskog govornog područja, kao i u Grčkoj, utorak je 13., a u Italiji recimo, petak 17.

Naravno, ovo je potpuno sujeverje, kao i razna druga, poput crne mačke koja nekome prelazi put, slomljeno ogledalo, hodanje ispod merdevina, otvaranje kišobrana u kući itd.

Ali zanimljivo je istražiti pozadinu ovih sujeverja i odakle dolaze i ponekad sežu daleko u istoriju prema nekim veoma važnim događajima.

Eliminacija vitezova templara svakako je bio veliki događaj u čitavoj Evropi koji je trajno promenio odnose.

Šta je sa Templarima danas?

Ima li ih još?

Iako većina istoričara veruje da su nestali pre 700 godina, neki veruju da red nikada nije potpuno uništen, da je otišao „pod zemlju“ i da u nekom obliku postoji i danas.

Kao što smo spomenuli, slobodni zidari su u 18. veku preuzeli neke simbole, rituale i tradicije od vitezova templara.

Međutim, neki odbacuju ideju da su masoni „naslednici templara“ i veruju da „originalni“ templari još uvek postoje, negde …

Priča o templarima je, naravno, mnogima i danas veoma zanimljiva, posebno u beletristiki.

Čuveni avanturistički film „Indiana Džones i poslednji krstaški rat“ bavi se temom templara, kao i odličnom avanturističkom video igrom „Slomljeni mač“ koja priča o Amerikancu po imenu Džordž Stobart koji se nehotice uključuje u duboku i misterioznu priču u Parizu o vitezovima templarima …

(24vesti.com via)