Ranijer III. iz Monaka došao na vlast na današnji dan, 9. maja 1949, i vladao je ukupno 56 godina, sve do svoje smrti 6. aprila 2005.

Bio je jedan od vladara sa najdužim stažom u evropskoj istoriji.

Naravno, njegovo ime će zauvek ostati u senci njegove pokojne supruge – brak sa američkom filmskom glumicom Grejs Keli doneo mu je svetsku slavu.

Bilo je to, prema mnogima, „venčanje veka“, priča iz bajke koja se nažalost završila tragedijom kada je Grejs Keli poginula u saobraćajnoj nesreći 1982. godine.

Ali priča koja je nešto manje poznata, bar izvan Kneževine Monako, je način na koji je Ranijer III. „preuredio“ ovaj grad-državu, posebno kada je reč o ekonomiji.

Naime, kada je Ranier III. došao na vlast Monako je bio poznat širom Evrope i sveta po svojim luksuznim kazinima.

Po tome je poznat i danas, ali tada je čak 95% prihoda Monaka dolazilo od kockanja.

Zahvaljujući reformama koje je Ranijer III. predstavio, danas samo 3% prihoda Monaka dolazi od kockanja.

Pa odakle taj ogromni novi novac?

Iz činjenice da je princ Ranijer III. Monako pretvorio u jedno od vodećih poreskih rajeva na svetu!

Godišnjica dolaska Ranijeara III. do moći takođe je prilika da se osvrnemo na istoriju Monaka.

Jedna od najmoćnijih država na Mediteranu u srednjem veku bila je Republika Đenova.

Bila je to jedna od pomorskih sila poput Venecije, ali i Dubrovačke Republike.

Republika Đenova postojala je vekovima, od 1005. do 1797.

Iako je bila mediteranska sila, u njoj su se često tinjale borbe za prevlast između moćnih porodica.

Jedna od ovih porodica bila je uticajna porodica Grimaldi.

Krajem 13. veka, 1297. godine, Grimaldijani su ratovali sa drugim porodicama i odlučili da obnove svoje snage „u zaleđu“ za sledeći politički i vojni napad.

U tom cilju, vođa frakcije porodice Grimaldi (neki su i dalje ostali u Đenovi) Frančesco Grimaldi – poznat pod nadimkom Il Malizia („loš“) krenuo je sa svojim snagama na zapad i osvojio greben Monaka gde se utvrđeni dvorac već nalazio .

Tada i tamo uspostavljena je dinastija Grimaldi koja vlada Monakom do danas.

Zamak na grebenu?

Od kada su je osvojili 1297?

Bilo je to vreme širih sukoba između pape i cara Svete Rimske države, a moramo pomenuti dve grupe – gvelfi i gibelini bili su dve suprotstavljene frakcije italijanske politike u 12. i 13. veku u centralnoj i severnoj Italiji.

Formiranje ovih prvih političkih partija započelo je u 11. veku – gvelfi su podržavali pape, a gibelini cara Svetog rimskog carstva.

Henri VI, car Svetog rimskog carstva, imao je 1215. godine svoje gibele da sagrade dvorac na tom grebenu.

Ta godina se stoga uzima kao početak istorije Monaka.

Legenda kaže da je Frančesco Grimaldi došao sa svojim vojnicima 1297. godine i osvojio dvorac i okolno selo maskirajući se u fratre da bi ih pustio u gradske zidine.

Da li je to zaista bio slučaj, teško je reći, mnogi istoričari veruju da je to istorijska anegdota, svojevrsna referenca na trojanskog konja.

Kad smo već kod grčke istorije, možemo reći nešto o tome i kako je Monako dobio ime!

U šestom veku pre nove ere ovo područje je bilo zabačena grčka kolonija i zvali su ga „Monoikos“ što znači „jedna kuća“ ili „sama kuća“ (od reči „monos“ što znači „jedan“ ili „sam“, a reč „oikos“ što znači kuća).

Značenje je imalo smisla – „Monoikos“ je bio daleko i morao je da bude samodovoljan, čvrst i nezavisan, poput „same kuće“.

Od dolaska Grimaldija 1297. godine, Monako je uspeo da ostane nezavisna država tokom svih ovih vekova, osim kratkog perioda tokom Francuske revolucije (1793-1814) kada je bio pod Francuskom.

Naravno, kao mala država često je bila pod nečijim protektoratom, na primer pod Kraljevinom Sardinijom u 19. veku i Francuskom posle Prvog svetskog rata.

Zbog ovih istorijskih činjenica, monački dijalekt je i dalje kombinacija italijanskog i francuskog (danas je službeni jezik u Monaku francuski).

Otac pomenutog Rainera III, Louis II. od Monaka, pokušao je da održi Monako neutralnim tokom Drugog svetskog rata, ali nije bilo lako.

Lično je podržao Viči Francusku, jer je njome vladao njegov stari suborac, maršal Filipe Petain.

S druge strane, većina ljudi u Monaku su italijanskog porekla i želeli su da Monako stane na stranu italijanskog režima pod vodstvom Musolinija.

Krajem 1942. godine, italijanska vojska je napala i zauzela Monako.

Posle pada Musolinija okupaciju je preuzela nemačka vojska (u to vreme je počela deportacija Jevreja iz Monaka).

Monako su saveznici oslobodili od nacističke okupacije 3. septembra 1944.

Inače, mnogi i danas često brkaju pojmove „Monako“ i „Monte Karlo“ koristeći ih kao sinonime, ali ne – Monako i Monte Karlo nisu sinonimi!

Monako je grad-država, inače druga najmanja država na svetu (posle Vatikana) sa samo 2,02 kvadratna kilometra teritorije.

Prema poslednjem popisu, imaju 38.682 stanovnika što znači da je ovo ujedno i najgušće naseljena država na svetu.

Šta je onda „Monte Karlo“?

Dakle, Monako je država, ali grad-država, i kao i svi drugi gradovi ima svoje gradske četvrti: Monte Carlo je jedna od gradskih četvrti.

To je brdo na kojem je 1863. godine izgrađen čuveni kazino Monte Carlo – od tada se zove Monte Carlo („Charles Hill“ ikli Karlo hill) po tadašnjem vladaru Karlu III. iz Monaka.

Naravno, Monte Carlo je danas poznat širom sveta po svojim luksuznim hotelima i kazinima (pre nego što je Karlo III ovde izgradio kazino u podnožju brda, okupljali su se kriminalci i razni drugi „osumnjičeni“ i ovaj deo je tada nazvan „utočištem“ lopova“).

Postoji još jedna zabluda – neki veruju da je Monte Karlo „glavni grad“ države Monako.

Ni to nije tačno, naime zvanični „glavni grad“ Kneževine Monako je još jedan gradski okrug – Monako-Vil (poznat i kao „Le Rocher“), ovde je Prinčeva palata, vlada i druge institucije.

Kao što smo spomenuli na početku, Ranijer III. od Monaka uveo je niz ustavnih i drugih promena transformišući Monako u moderan izuzetno bogat grad-državu.

Danas je Monako poznat po mnogim poznatim „stanovnicima“ koji imaju državljanstvo pre svega da bi izbegli porez iz svojih zemalja (Monako ima 0% poreza na dohodak građana), ali dok mediji najčešće spominju poznata imena, posebno iz sveta sporta, mnogo veći je broj „lovaca“ iz poslovnog sveta.

Dalje, Monako je takođe vrhunska turistička destinacija, sigurno jedna od najskupljih i najprestižnijih na svetu.

Priča o braku između Ranijera III. i Grejs Keli je, s druge strane, sjajna priča za koju ćemo se možda vratiti.

Spomenimo ovde samo da su ona i Ranijer III. imali troje dece – Karolinu, Alberta i Stefaniju.

Kao jedino muško dete, Albert je nasledio vlast u Monaku nakon smrti oca Ranijera III. 2005.

2002. godine potpisan je sporazum između Francuske i Monaka da u slučaju smrti Alberta, koji u to vreme još nije imao naslednika, Francuska neće pripojiti Monako ukoliko ne postoji legitimni naslednik iz loze Grimaldi.

U isto vreme, Francuska se obavezuje da će i dalje vojno štititi Monako.

Sadašnji princ Albert pokazao se prilično „nestašnim“ što se tiče stvaranja potomstva.

Ima više dece iz vanbračnih odnosa.

Već 1992. dobio je ćerku sa američkom konobaricom Tamara Rotolo (tek 2006. DNK testiranje je potvrdilo da je Jazmin Grace Grimaldi bila njegova ćerka, nakon čega ju je i priznao).

Takođe ima sina Aleksandra sa stjuardesom Nikol Kostom iz zapadnoafričke države Togo.

(Nekoliko dana pre sopstvenog krunisanja 2005. godine, Albert je dete prepoznao kao svog biološkog sina, a DNK ispitivanjem je potvrđeno da je Aleksander njegov sin).

Nemački model u toplesu, Bea Fiedler, koja je glumila u nekoliko „filmova za odrasle“, od 1987. godine tvrdi da je Albert otac njenog sina Daniela.

Tvrdnja nikada nije utvrđena – naime, Albert je dao uzorak DNK na testiranje, ali ga je sud poništio jer je uzorak dat bez svedoka, a Fiedler tvrdi da uzorak nije njegov.

Kasnije se, međutim, Albert „smirio“ i 2011. oženio južnoafričku plivačicu (belkinju) Šarline Vittstok.

Šarlin je 2014. rodila blizance, ćerku Gabrijelu i sina Žaka.

Od tada je Žak Honore Rainier poznat kao legitimni naslednik prestola Kneževine Monako u dinastiji Grimaldi.

(24vesti.com via)