Nemačku privredu čekaju ozbiljne posledice ako se rasplamsa carinski sukob sa Sjedinjenim Državama. "Carinski rat" naročito ne odgovara farmaceutskoj, automobilskoj i mašinskoj industriji.

Eskalacija znači velike gubitke za ove sektore, navodi se u studiji koju je naručila Fondacija za porodična preduzeća.

Američki predsednik Donald Tramp je uveo ili najavio visoke carine na robu iz celog sveta i izazvao nesigurnost svojim brojnim zaokretima u ekonomskoj politici.

Zbog toga postoje napetosti sa Evropskom unijom, ali i sa Kinom.

U studiji se govori o haosu u svetskoj trgovini i velikoj neizvesnosti. Istraživanje se bavi različitim scenarijima eskalacije između EU i SAD, sa posebnim osvrtom na nemačka porodična preduzeća.

Studiju je izradio Gabrijel Felbermajer (Gabriel Felbermayr), direktor Austrijskog instituta za ekonomska istraživanja u Beču, zajedno sa timom Instituta za svetsku ekonomiju u Kilu.

Tako je u scenariju "carinski rat" pretpostavka da Tramp uvodi paušalne dodatne carine od 25 odsto na sav uvoz robe iz EU, a Unija odgovara istim nametima na uvoz iz SAD.

Računa se i da sledi porez na uvoz usluga iz Amerike.

Kao posledica carinskog rata, nemački izvoz u SAD pada za skoro 43 odsto, ukupni nemački izvoz za 3,2 odsto, a bruto domaći proizvod za 0,2 odsto.

Farmaceutski sektor prolazi najteže sa dugoročnim padom proizvodnje od 8,7 odsto, a slede sektori motornih vozila i mašina.

SAD koriste carine kao sredstvo ucene, rekao je Rajner Kirhderfer, član upravnog odbora Fondacije za porodična preduzeća. To dovodi do ogromne nesigurnosti.

Kompanije moraju biti zainteresovane za dogovor sa SAD, a EU treba hrabro i mudro da krene tim putem.

Prema studiji, u slučaju sveobuhvatnog trgovinskog sporazuma, nemački BDP dugoročno može da poraste za 0,6 odsto.