Blumberg upozorava da bi sukob između Rusije i NATO-a mogao izbrisati 1,5 triliona dolara iz globalne ekonomije u samo godinu dana. Najveći udar trpele bi baltičke zemlje.
Prema procenama koje je objavio Blumberg, potencijalni sukob između Rusije i NATO-a imao bi razoran uticaj na globalnu ekonomiju. Analitičari upozoravaju da bi svetski BDP u prvoj godini sukoba mogao da padne za 1,3%, što znači gubitak od 1,5 triliona dolara.
Najveće posledice trpele bi baltičke zemlje, čija bi ekonomija, prema procenama, pala čak za 43% u samo jednoj godini. Čak i ograničeni konflikt mogao bi izazvati masovno raseljavanje, rast cena energenata i šokove na finansijskim tržištima.
Upozorenja dolaze u trenutku kada Rusija ubrzava vojnu proizvodnju i širi infrastrukturu duž svojih zapadnih granica. Prema informacijama iz Danske, postoji mogućnost da Moskva izazove ograničeni incident već u narednih šest meseci, dok bi ozbiljna pretnja čitavom NATO savezu mogla nastati u naredne dve godine.
Generalni sekretar NATO-a Mark Rute procenjuje da bi do eventualnog ruskog napada na članice Alijanse moglo doći u narednih pet godina. Najrizičnija tačka ostaju baltičke države, dok bi i Poljska, Nemačka, Finska i Švedska osetile ekonomski udar, čak i bez direktnog napada.
EU bi u ovom scenariju zabeležila pad BDP-a od 1,2%, dok bi SAD i Kina pretrpele gubitke od 0,7% i 0,8%.
Uprkos niskim procenama za izbijanje sveopšteg rata, NATO intenzivira ulaganja u odbranu – planira se povećanje vojnih izdataka do 3,5% BDP-a, a baltičke zemlje su već premašile taj nivo. Cilj je da do 2035. godine sve članice ulažu najmanje 5% BDP-a u sektor bezbednosti.
Rusija, s druge strane, upozorava da će preduzeti preventivne mere ako NATO nastavi da širi protivvazdušnu i protivraketnu zaštitu za čak 400%. Vladimir Putin je podsetio na neispunjena obećanja Alijanse da se neće širiti, što dodatno narušava ravnotežu u Evropi
