Iako su oba simbola prvobitno korišćena kao deo političke satire, s vremenom su se ustalila kao zvanična obeležja stranki.
Donkey (magarac) Demokratske stranke i elephant (slon)Republikanske stranke prisutni su na političkoj sceni od 19. veka.
Iako su oba simbola prvobitno korišćena kao deo političke satire, s vremenom su se ustalila kao zvanična obeležja ovih stranki. Demokratska stranka je prigrlila magarca kao simbol upornosti i borbe za obične građane, dok su republikanci usvojili slona, simbol snage i stabilnosti.
Poreklo Demokratskog magarca seže do predsedničke kampanje Andrua Džeksona 1828. godine. Tokom te trke, Džeksonovi protivnici su ga nazivali "jackass" (glupan), ali umesto da odbaci tu etiketu, Džekson, junak rata 1812. koji je kasnije služio u američkom Kongresu, se nasmejao i uključio sliku ove životinje u svoje propagandne plakate.
Džekson je pobedio aktuelnog predsednika Džona Kvinsi Adamsa i postao prvi Demokratski predsednik Amerike. Tokom 1870-ih, uticajni politički karikaturista Tomas Nast pomogao je da se magarac popularizuje kao simbol cele Demokratske stranke.
Republikanska stranka formirana je 1854. godine, a šest godina kasnije Abraham Linkoln postaje njen prvi član izabran u Beloj kući.
Slika slona korišćena je kao simbol republikanaca u barem jednoj političkoj karikaturi i novinskoj ilustraciji tokom građanskog rata (kada se izraz "videti slona" koristio među vojnicima da označi iskustvo borbe), ali slon nije postao prepoznatljiv kao simbol Republikanaca sve do trenutka kada je Tomas Nast upotrebio tu sliku u karikaturi iz 1874. godine u Harper's Weekly-ju.
Nast je koristio slona da predstavi republikance u karikaturama tokom 1870-ih, a do 1880. godine drugi karikaturisti su takođe počeli da koriste ovu životinju kao simbol stranke.
Nast je toliko bio uticajan da ove simbole i dan danas koriste i demokratska stranka, pa s toga ne čudi što ih viđamo svuda, a pogotovo u ovim trenucima dok traju izbori.
Ovi simboli su do danas ostali centralni deo američkog političkog identiteta, često korišćeni u kampanjama, na političkim plakatima, pa čak i u popularnoj kulturi. Iako su prvobitno zamišljeni kao deo karikatura koje kritikuju političke elite, njihova evolucija je dokaz kako politička satira može imati trajan uticaj na društvo.
