Poprište najtežih borbi i dalje je u Donjeckoj oblasti. U toku je sve intenzivnija diplomatska aktivnost za okončanje desetomesečnog rata.
Nemački kancelar Olaf Šolc zatražio je u telefonskom razgovoru od predsednika Rusije Vladimira Putina hitno rešenje sukoba i povlačenje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine.
Ruski predsednik poručio je nemačkom kancelaru da je pristup i stav Nemačke i Zapada prema Ukrajini "destruktivan", istovremeno pozvavši Berlin da preispita svoj odnos.
I Amerika je nagovestila spremnost da razgovara sa ruskim predsednikom, ali pod određenim uslovima. Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da ne planira da priča sa Putinom, ali da je spreman, u konsultaciji sa NATO saveznicima, da razgovara ukoliko kod njega postoji interesovanje da pronađe način da okonča rat.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tražio je da se ispitaju aktivnosti Ukrajinske pravoslavne crkve povezane sa Rusijom. S druge strane, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da su ukrajinske vlasti postale neprijatelji pravoslavne vere.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine, u međuvremenu, saopštilo je da je više ukrajinskih ambasada i konzulata u inostranstvu dobilo "krvave pakete" sa očima životinja. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba poručio je da su takvi "pokušaji zastrašivanja uzaludni".
Direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi izrazio je nadu da će Agencija do kraja godine postići dogovor sa Rusijom i Ukrajinom o uspostavljanju zaštitne zone oko nuklearne elektrane Zaporožje.
Nastavlja se vojna pomoć Kijevu. Nemačka je najavila da će na proleće isporučiti još sedam tenkova "gepard" Ukrajini, kako bi joj pomogla da zaštiti gradove i infrastrukturu od ruskih napada.
Evropska unija je, u međuvremenu, i formalno potvrdila odluku o uvođenju ograničenja cene za naftu koja se transportuje morskim putem iz Rusije, objavila je Češka koja predsedava EU. Bela kuća je pozdravila tu odluku, ističući da će to uticati na ograničenje ruskih prihoda.
